Dugotrajna termoizoalacija

termoizolacioni-malteri

Pod termoizolacionim malterima podrazumevaju se kompozitni materijali male zapreminske mase (ispod 1000 kg/m3). Smanjenje zapreminske mase maltera postiže se na sledeće načine:

■    korišćenjem “lakog” agregata (punioca) i/ili

■    povećanjem poroznosti.

“Laki” agregati su materijali mineralnog ili organskog porekla koji imaju malu zapreminsku masu. Pošto je učešće punioca u ukupnoj zapremini maltera veliko (>60%), smanjenjem zapreminske mase agregata značajno se smanjuje i zapreminska masa maltera. Perlit, ekspandirani polistiren, ekspandirana glina, vermikulit, granulisana mineralna vuna, šljaka i tuf su materijali koje se najčešće koriste kao agregat. U praksi se za spravljanje termoizolacionih maltera za malterisanje fasadnih zidova najviše koristi ekspandirani perlit kao pesak veličine zrna do 1 mm.

Drugi način za smanjenje zapreminske mase maltera je povećanje ukupne poroznosti maltera. Poroznost se može povećati:

■    veštačkim uvlačenjem vazduha u masu maltera primenom aeranata, i

■   spravljanjem maltera od minimalne količine veziva i agregata sa zrnima iste krupnoće.

U praksi se za dobijanje termoizolacionih maltera često koristi kombinacija “lakih” agregata i veštačkog povećanja poroznosti primenom aeranata.

Izuzetne termoizolacione karakteristike poseduje i aluminijumska stolarija koja se sve vise ugradjuje u stambene i poslovne objekte.

Kao vezivo za termoizolacione maltere najčešće se primenjuju portland- kompozitni cementi klase 32.5 i hidratisani kreč, a poslednjih godina se izrađuju u varijanti složenih maltera uz primenu polimera.

Termoizolacioni malteri se najčešće nanose na spoljašnje površine fasadnih   zidova od elemenata od pečene gline, blokova od gas i peno-betona i šljako- betonskih blokova. Pre nanošenja termoizolacionih maltera potrebno je da se podloga pripremi na odgovarajući način u cilju sprečavanja “pregorevanja” i obezbeđenja zadovoljavajuće athezije.